ENG

Planovi upravljanja otpadom od građenja i rušenja

Name: Izrada plana upravljanja otpadom od građenja i rušenja
Brand: Akhdar Consulting

Ako planirate izgradnju, rušenje ili rekonstrukciju objekta, zakonom ste obavezni da posedujete Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja. Ovaj dokument predstavlja ključni deo tehničke dokumentacije i uslov je za dobijanje građevinske dozvole, kao i uspešan prolazak tehničkog pregleda.

Naš tim izrađuje planove brzo, precizno i u potpunosti u skladu sa najnovijom Uredbom iz 2023. godine i važećim zakonima Republike Srbije.

planovi upravljanja otpadom od gradjenja i rusenja Ahdar

Šta je plan upravljanja otpadom od gradjenja i rušenja i zašto je važan?

Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja je zakonom obavezan dokument koji definiše kako će se upravljati svim vrstama otpada koje nastaju tokom izvođenja građevinskih ili rušilačkih radova.

Plan sadrži:

● Vrste i procenjenu količinu otpada,
● Načine sakupljanja, razdvajanja i zbrinjavanja,
● Podatke o privremenom skladištenju i transportu,
● Identifikaciju opasnog otpada i njegove posebne tretmane,
● Odgovorne osobe i ovlašćene operatere.

Plan mora dobiti rešenje o saglasnosti od nadležnog organa pre početka radova, a zatim se koristi kao:

● Obavezna dokumentacija za građevinsku dozvolu,
● Dokaz tokom tehničkog pregleda za upotrebnu dozvolu,
● Osnova za dokument o kretanju otpada prema propisima.

U skladu sa Uredbom iz 2023. godine, investitor je obavezan da plan:

● Izradi,
● Dostavi na odobrenje,
● I sprovede na gradilištu u praksi.

Nadležni organ donosi rešenje o saglasnosti u roku od 30 dana od prijema kompletne dokumentacije.

Bez ovog dokumenta:

Ne možete dobiti građevinsku dozvolu,

Radovi se mogu obustaviti,

Inspekcija može izreći novčane kazne i druge mere.

Plan nije samo pravna obaveza – već i mehanizam koji osigurava da se otpad zbrinjava bezbedno, efikasno i u skladu sa ekološkim standardima.

Ko je zakonski obavezan da ima plan upravljanja otpadom?

Prema Uredbi o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja (2023), svaki proizvođač otpada tokom građenja i rušenja mora izraditi i primeniti Plan upravljanja otpadom.

To uključuje:

● Investitora
● Izvođača radova
● Vlasnika objekta, ukoliko samostalno vrši uklanjanje

Obaveza se odnosi na sve radove na objektima kategorije B, V i G, bez obzira na to da li se radi o izgradnji, rekonstrukciji, dogradnji, adaptaciji ili rušenju objekta.

Kada je plan potreban?

Plan upravljanja otpadom mora biti izrađen i priložen:

● Plan upravljanja otpadom mora biti izrađen i priložen:

● Uz zahtev za dozvolu za uklanjanje objekta

● Uz zahtev za dozvolu za pripremne ili privremene radove

● I u sklopu dokumentacije za tehnički pregled / upotrebnu dozvolu

Ko izdaje saglasnost?

Plan mora dobiti rešenje o saglasnosti pre početka radova. U zavisnosti od toga ko izdaje dozvolu, saglasnost daje:

● Ministarstvo zaštite životne sredine (ako MGI izdaje građevinsku dozvolu)

● Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine (ako je nadležan pokrajinski organ)

● Lokalna samouprava – opštinski organ za zaštitu životne sredine (najčešći slučaj)

Plan se predaje nadležnoj instituciji pre podnošenja zahteva za dozvolu, a rok za donošenje rešenja o saglasnosti je 30 dana od prijema kompletne dokumentacije.

Bez odobrenog plana:

● Dozvola se ne može izdati

● Radovi se ne mogu započeti

● Investitor je izložen inspekcijskim merama i novčanim kaznama

Šta uključuje naša profesionalna izrada plana upravljanja otpadom od građenja i rušenja?

Naš tim preuzima kompletan proces i izrađujemo kompletan dokument koji možete odmah koristiti u postupku dobijanja dozvole.

Naša usluga uključuje:

Analizu projekta i radova

Pregled dostavljene projektne dokumentacije ili osnovnog opisa radova

Pomoć pri identifikaciji izvora otpada (npr. rušenje, iskop, demontaža)

Procenu količine i vrste otpada

Razvrstavanje na građevinski i opasan otpad

Procena količina na osnovu tipa objekta i radova

Uzimanje u obzir iskopanog materijala, ambalaže, građevinske prašine i ostataka

Definisanje načina zbrinjavanja otpada

Način razdvajanja i skladištenja otpada na lokaciji

Predlozi za reciklažu, ponovnu upotrebu i deponovanje

Uputstva za angažovanje ovlašćenog operatera (ili preporuka ako ga nemate)

Izradu zakonski usklađenog dokumenta

Plan izrađen u skladu sa Uredbom iz 2023. godine

Dokument u formatu koji prihvataju nadležni organi (PDF i Word)

Sadrži sve zakonom propisane elemente — spremno za tehnički pregled i inspekciju

Podršku tokom procesa pribavljanja saglasnosti

Jasna uputstva kako i gde da se plan preda

Saveti u vezi sa pratećom dokumentacijom (npr. izveštaj o otpadu)

Po potrebi — komunikacija sa nadležnim organom u vaše ime

Šta konkretno dobijate:

● Kompletan plan upravljanja otpadom od gradjenja i rušenja - zakonski validan

● Dokument spreman za građevinsku i upotrebnu dozvolu

● Oblikovan za prihvatanje od strane inspekcije

● PDF i Word fajl dostavljen elektronski

● Pravo na izmene i dodatna pitanja i nakon izrade

Šta je potrebno s vaše strane:

● Lokacija objekta i vrsta radova (npr. izgradnja, rušenje, rekonstrukcija)

● Tehnička dokumentacija (ako postoji)

● Podaci o investitoru ili izvođaču (ako su poznati)

● Lokacijski uslovi, informacije o lokaciji ili uslove imaoca javnih ovlašćenja

Ako nemate sve podatke — nema problema.

Naš tim će vas korak po korak voditi kroz ceo proces i reći vam tačno šta je potrebno da dobijemo kako biste bez stresa završili obavezu izrade plana.

Koje mere sadrži plan upravljanja otpadom od gradjenja i rušenja?

Plan upravljanja otpadom od gradjenja i rušenja ne predstavlja samo tehničku dokumentaciju za dobijanje dozvole – on opisuje konkretne mere koje se moraju primeniti na gradilištu da bi se otpad zbrinuo bezbedno, zakonito i odgovorno prema životnoj sredini.

Evo najvažnijih mera koje plan obavezno sadrži:

Uklanjanje i odvajanje korisnih materijala pre početka radova

Pre nego što počnu radovi, sa objekta se izdvajaju materijali koji se mogu ponovo upotrebiti – poput opeke, crepa, metala i stolarije.

Razdvajanje opasnog otpada na mestu nastanka

Ako u radovima nastaje opasan otpad (npr. azbest, kontaminirana zemlja, PCB jedinjenja), mora se posebno identifikovati, obeležiti, skladištiti i predati ovlašćenom operateru.

Sprečavanje zagađenja zemljišta, vode i vazduha

Plan predviđa tehničke i organizacione mere za sprečavanje curenja, prosipanja i nekontrolisanog rasipanja otpada.

Definisanje lokacije za privremeno skladištenje otpada

Na gradilištu mora postojati jasno obeleženo i zaštićeno mesto za privremeno skladištenje otpada dok se ne preda ovlašćenom prevozniku ili operateru.

Podsticanje reciklaže i ponovne upotrebe materijala

Plan daje smernice za izdvajanje frakcija koje mogu biti reciklirane ili ponovo korišćene, čime se smanjuje količina otpada za deponiju.

Vođenje evidencije i obaveza izveštavanja

Plan definiše kako se vodi evidencija o otpadu (vrsta, količina, datum), kao i obavezu da se čuvaju dokumenti o predaji otpada operaterima.

Sprovođenje mera tokom celog trajanja radova

Mere iz plana nisu formalnost – one se sprovode tokom radova i mogu biti predmet inspekcijskog nadzora u bilo kom trenutku.

Sve ove mere su obavezan deo zakonski validnog plana i predstavljaju osnovu za inspekcijsku kontrolu. Plan koji ne sadrži jasno definisane mere može biti odbijen ili izazvati sankcije na terenu.

FAQ

Plan upravljanja otpadom od građenja i rušenja je zakonski obavezan za sve radove koji se izvode na objektima kategorije B, V i G u skladu sa Uredbom o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja („Službeni glasnik RS”, br. 93/2023 i 94/2023 – ispravka). To znači da nije važno da li je u pitanju: ● nova izgradnja, ● rekonstrukcija, ● adaptacija, ● dogradnja, ● ili rušenje objekta. Ako objekat spada u neku od pomenutih kategorija – plan mora da postoji i da ima odobrenje nadležnog organa pre početka radova. Bez tog plana, ne može se dobiti građevinska dozvola, a investitor se izlaže riziku od kazni ili obustave radova.

Da. Zakon ne pravi razliku između fizičkih i pravnih lica kada je reč o obavezi izrade plana. Ključni kriterijum nije pravni status investitora, već vrsta i kategorija objekta. Ako fizičko lice, na primer: ● ruši kuću, ● gradi stambeni objekat, ● ili adaptira postojeći objekat koji ulazi u kategorije B, V ili G – ono je zakonski dužno da izradi plan upravljanja otpadom, dostavi ga na saglasnost nadležnom organu i sprovodi mere koje taj plan propisuje na gradilištu. U praksi, mnogi građani prvi put čuju za ovu obavezu tek kada započnu proces dobijanja građevinske dozvole, što može dovesti do kašnjenja ako se plan ne izradi na vreme.

Plan upravljanja otpadom nema unapred definisan rok trajanja poput uverenja ili dozvole, ali njegova važnost je vezana za trajanje konkretnog građevinskog zahvata za koji je izrađen. To znači: ● Plan važi dokle god traju radovi na tom objektu, ● Mora se sprovoditi tokom čitavog izvođenja radova, ● Koristi se i kao deo tehničke dokumentacije prilikom tehničkog pregleda i izdavanja upotrebne dozvole. Ukoliko se u međuvremenu desi značajna promena – kao što je: ● promena vrste radova, ● promena izvođača, ● proširenje obima radova, dana se izrađuje dopuna ili novi plan, koji se takođe podnosi na odobrenje.

Ukoliko inspekcija tokom nadzora na gradilištu utvrdi da: ● plan upravljanja otpadom nije izrađen, ● ili nije sproveden u praksi (npr. nema razdvajanja otpada, nema kontejnera, ne vodi se evidencija), to se smatra teškim prekršajem u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom. Moguće posledice su: ● novčane kazne za investitora i izvođača, ● obustava radova dok se plan ne sprovede, ● zahtev za retroaktivnu dokumentaciju i izveštaje o zbrinjavanju otpada, ● i u težim slučajevima – pokretanje prekršajnog ili čak krivičnog postupka, posebno ako je došlo do zagađenja životne sredine. Zato je važno ne samo izraditi plan – već ga i aktivno primenjivati na terenu, voditi evidenciju i čuvati sve relevantne dokumente.

Plan upravljanja otpadom mora se izraditi pre podnošenja zahteva za građevinsku dozvolu i dostavlja se zajedno sa dokumentacijom u okviru objedinjene procedure. Bez rešenja o saglasnosti na plan, nadležni organ neće razmatrati zahtev za dozvolu. Isto važi i za: ● dozvolu za uklanjanje objekta, ● privremenu dozvolu za izvođenje radova, ● i tehnički pregled (upotrebna dozvola). Zato je pravovremena izrada plana ključna da se ne bi kasnilo sa postupkom dobijanja dozvola.

Zavisi od toga ko izdaje građevinsku dozvolu, jer isti nivo vlasti odlučuje i o saglasnosti na plan. Postoje tri mogućnosti: ● Lokalna samouprava (opština ili grad) – u najvećem broju slučajeva. ● Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine – ako je u pitanju pokrajinski objekat. ● Ministarstvo za zaštitu životne sredine – kod objekata koji podležu republičkom odobravanju. Važno: Plan se ne podnosi građevinskom odeljenju, već organu nadležnom za zaštitu životne sredine!

Da. Plan upravljanja otpadom nije samo formalni dokument – on se mora primenjivati u praksi na gradilištu. To znači: ● moraju postojati jasno označeni kontejneri i mesta za skladištenje otpada, ● otpad se mora razdvajati prema vrstama, ● opasan otpad mora biti posebno tretiran i predat ovlašćenom operateru, ● mora se voditi evidencija (vrsta, količina, datum predaje), ● inspektor u svakom trenutku može doći i tražiti uvid u plan i njegovu primenu. Nesprovođenje može dovesti do kazni i obustave radova.

Da. Ako tokom izvođenja projekta dođe do značajnih promena koje utiču na: ● količinu otpada, ● vrste radova, ● izvođača, ● lokaciju kontejnera, ● tokove otpada, potrebno je izraditi izmenu (aneks) plana i ponovo ga dostaviti na saglasnost nadležnom organu. U suprotnom, plan se smatra neusaglašenim sa realnim stanjem i može biti osnov za inspekcijsku meru.

Kazne su propisane Zakonom o upravljanju otpadom i mogu biti ozbiljne: ● Pravno lice: od 500.000 do 2.000.000 RSD ● Odgovorno lice u firmi: od 25.000 do 150.000 RSD ● Fizičko lice (investitor): od 20.000 do 50.000 RSD Pored novčanih kazni, inspekcija može: ● obustaviti radove dok se plan ne izradi i ne sprovede, ● tražiti retroaktivnu dokumentaciju, ● a u ekstremnim slučajevima – pokrenuti postupak za ugrožavanje životne sredine.

U većini slučajeva ne, jer radovi unutar postojećeg stana (npr. zamena keramike, kuhinje, vrata) ne podležu izradi plana ako: ● ne utiču na nosivu konstrukciju, ● ne menjaju spoljašnjost objekta, ● i ne spadaju u radove na objektima kategorije B, V ili G. Ali ako adaptacija uključuje rušenje zidova, proširenje, radove na fasadi, ili zahteva građevinsku dozvolu — tada plan mora biti izrađen. Uvek je najbolje da se konsultujete pre početka radova da biste izbegli greške u tumačenju.

Ne. Plan upravljanja otpadom se izrađuje po objektu i po građevinskom zahvatu. To znači da svaki od sledećih slučajeva zahteva poseban plan: ● različite lokacije (npr. gradilišta u dve opštine), ● različiti tipovi radova (npr. izgradnja + rušenje), ● vremenski odvojeni zahvati. Razlog je što se u svakom planu definiše: ● specifična količina i vrsta otpada, ● konkretne mere, ● tačna lokacija kontejnera i tokova otpada, ● i nadležni operateri. Upotreba jednog plana za više lokacija bi bila protivna zakonu i automatski odbijena.

Primarna odgovornost za sprovođenje Plana upravljanja otpadom pripada investitoru, jer je on lice koje podnosi plan na saglasnost i koje je nosilac dozvola. Međutim, u praksi, izvođač radova je taj koji svakodnevno rukovodi procesima na gradilištu i mora da postupa u skladu sa planom. Zato je važno da: ● investitor jasno definiše u ugovoru sa izvođačem obaveze u vezi sa upravljanjem otpadom, ● izvođač na terenu organizuje odvojeno sakupljanje, obeležavanje i skladištenje otpada, ● oba lica vode evidenciju i sarađuju u slučaju inspekcije. Zakonski, ako dođe do nepravilnosti, odgovornost može biti podeljena – investitor kao naručilac i izvođač kao praktični izvršilac.

Da. Prema Zakonu o upravljanju otpadom, samo ovlašćeni operateri (registrovani kod nadležnog ministarstva) smeju da sakupljaju, prevoze, skladište i tretiraju određene vrste otpada – posebno opasan otpad kao što su: ● azbest, ● kontaminirana zemlja, ● PCB materijali, ● i hemikalije. Za običan građevinski šut i zemlju, operater može biti i lokalno preduzeće za čistoću, ako ispunjava uslove. Ako investitor preda otpad neregistrovanom operateru, to se smatra ozbiljnim prekršajem i može dovesti do kazni i obustave radova.

Evidencija se vodi u skladu sa Pravilnikom o upravljanju, odlaganju i deponovanju građevinskog otpada („Sl. glasnik RS”, br. 81/2024). To podrazumeva: ● dnevnik otpada (rukom ili elektronski), ● beleženje vrste otpada (npr. 17 01 01 – beton, 17 05 03 – kontaminirana zemlja), ● količine u tonama ili m³, ● datume kada je otpad sakupljen i predat, ● ime i broj dozvole operatera koji je preuzeo otpad, ● čuvanje kopija dokumenata o kretanju otpada (npr. otpremnice). Ova dokumentacija se koristi: ● pri tehničkom pregledu, ● kao dokaz da je plan sproveden, ● i može biti zahtevana prilikom inspekcijskog nadzora.

Ukoliko se tokom izvođenja radova pojavi otpad koji nije bio predviđen planom – posebno opasni otpad, poput azbesta, zagađene zemlje, starih hemikalija – obavezno je: 1. Zaustaviti dalji rad u toj zoni, 2. Izolovati opasni otpad, fizički ga obeležiti i sprečiti kontakt, 3. Obavestiti nadležne organe (npr. inspekciju za zaštitu životne sredine), 4. Angažovati ovlašćenog operatera za uzorkovanje, ispitivanje i zbrinjavanje. Zatim se izrađuje dopuna plana sa opisom novonastalog otpada, koji se dostavlja na saglasnost. U suprotnom, neadekvatno postupanje sa opasnim otpadom može dovesti do visokih kazni, obustave radova, pa čak i krivične odgovornosti.

Da. Svaka bitna promena u izvođenju radova zahteva ažuriranje plana. To uključuje: ● promena vrste radova (npr. nadogradnja umesto adaptacije), ● povećanje obima radova (veća količina otpada), ● dodatni opasni otpad koji prethodno nije bio planiran. U tom slučaju se izrađuje aneks plana, koji mora ponovo da dobije saglasnost nadležnog organa pre nastavka radova. Ako se radovi izvode po nevažećem ili neažuriranom planu – to se zakonski smatra nesprovođenjem plana.

AKHDAR CONSULTING

Usluge

O nama

Politika privatnosti Uslovi korišćenja